Удала се млада моме;
аршин дуга, три широка,
не може јој сукња бити
него тенда од галије,
не море јој пас пасати 5
него уже од товара,
не може јој вера бити
него гужба арачица.
Докле су је ишчешљали
врићу чешаљ поломили, 10
докле су је загладили,
унгу масла похарчили.
Кад је у двор уводили
троја врата разорили
а три пода разломили. 15
Кад је било за вечером
изила је јаловицу
и од друге половицу,
попила је бачву вина
а од друге два барила, 20
па је свекру говорила:
„Ој ти свекре, стари прашче,
кад сам с мојом мајком стола,
ово ми је повечарат дала."
Тад су ишли лећи спати. 25
Кад је било до поноћи
стаде вика ђувеглије:
„О сватови, браћо моја,
притискла ме тешка мора,
дивојчина била нога!" 30
Тад сватови притекоше
и полуге донесоше,
бијелу ногу подигнуше
ђувеглију извадише.
Кад је било од поноћи 35
стаде млада рађат чедо.
Тко је тому чеду отац?
До дванаест Вргорчанах
и тринаест Пољичанах
и два драга иза града 40
и два стрица иза смрича
и два прота иза плота
и још драги кој’ пригради.
