Uboga sirotica milo je zdahnula,
Milo je zdahnula, bogu zafalila:
„Budi bogu fala i to je bog stvoril.“
Pitala je oca i tog tujeg oca:
„Oj vi tuji oče, primite me na stan. 5
Ako živa buden, za oca vas zoven,
Ako pak ja umren, se će van bog platit.“
Prijel ju je na stan va prašću štalicu.
Uboga sirotica milo je zdahnula,
Milo je zdahnula, bogu zafalila: 10
„Budi bogu fala i to je bog stvoril.“
Pitala je majku i tu tuju majku:
„Oj vi tuji majko, podajte mi postelj,
Ako živa buden, za majku vas zoven,
Ako pak ja umren, se će van bog platit.“" 15
Podala njoj postelj trnja i bodilja.
Uboga sirotica milo je zdahnula,
Milo je zdahnula, bogu zafalila:
„Budi bogu fala i to je bog stvoril.“
Pitala je sestru i tu tuju sestru: 20
Aj ti tuja sestro, podaj mi ti zglavje,
Ako živa buden, za sestru te zoven,
„Ako pak ja umren, se će ti bog platit."
Podala njoj zglavje to prašće korito.
Uboga sirotica milo je zdahnula, 25
Milo je zdahnula, bogu zafalila:
„Budi bogu fala i to je bog stvoril.“
Pitala je brata i tog tujeg brata:
„Aj ti tuji brate, spodaj malo vodi,
Ako živa buden, za brata te zoven, 30
Ako pak ja umren, se će ti bog platit.“
Spodal njoj je vodi, ka spod gnjoja teče.
Uboga sirotica milo je zdahnula,
Milo je zdahnula, bogu zafalila:
„Budi bogu fala i to je bog stvoril.“ 35
Kade j' bila večer ta bogata kuća,
Tutu j' bila jutro ta prezdana jama;
Kade j' bila večer ta prašća štalica,
Tutu j’ bila jutro preslavna crikvica.
Uboga sirotica z dušun se j’ delila, 40
Majka njoj Marija svećicu držala.
Tutu budi bože faljen i z Marijun navek. Amen.
Narodne pripovietke i pjesme iz hrvatskoga primorja, pribilježio in čakavštinom Fran Mikuličić, u Kraljevici, Slovi primorske tiskare, a troškom piščevim, 1876., str. 144-145.
