Убога сиротица мило је здахнула,
Мило је здахнула, богу зафалила:
„Буди богу фала и то је бог створил.“
Питала је оца и тог тујег оца:
„Ој ви туји оче, примите ме на стан. 5
Ако жива буден, за оца вас зовен,
Ако пак ја умрен, се ће ван бог платит.“
Пријел ју је на стан ва прашћу шталицу.
Убога сиротица мило је здахнула,
Мило је здахнула, богу зафалила: 10
„Буди богу фала и то је бог створил.“
Питала је мајку и ту тују мајку:
„Ој ви туји мајко, подајте ми постељ,
Ако жива буден, за мајку вас зовен,
Ако пак ја умрен, се ће ван бог платит.“" 15
Подала њој постељ трња и бодиља.
Убога сиротица мило је здахнула,
Мило је здахнула, богу зафалила:
„Буди богу фала и то је бог створил.“
Питала је сестру и ту тују сестру: 20
Ај ти туја сестро, подај ми ти зглавје,
Ако жива буден, за сестру те зовен,
„Ако пак ја умрен, се ће ти бог платит."
Подала њој зглавје то прашће корито.
Убога сиротица мило је здахнула, 25
Мило је здахнула, богу зафалила:
„Буди богу фала и то је бог створил.“
Питала је брата и тог тујег брата:
„Ај ти туји брате, сподај мало води,
Ако жива буден, за брата те зовен, 30
Ако пак ја умрен, се ће ти бог платит.“
Сподал њој је води, ка спод гњоја тече.
Убога сиротица мило је здахнула,
Мило је здахнула, богу зафалила:
„Буди богу фала и то је бог створил.“ 35
Каде ј' била вечер та богата кућа,
Туту ј' била јутро та прездана јама;
Каде ј' била вечер та прашћа шталица,
Туту ј’ била јутро преславна цриквица.
Убога сиротица з душун се ј’ делила, 40
Мајка њој Марија свећицу држала.
Туту буди боже фаљен и з Маријун навек. Амен.
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 144-145.
