Resla jela posrid Sarajeva
U visinu do vedroga neba,
U širinu do sinjega mora;
Pod njon lada čak do Carigrada,
Pod njom sidu dva mila i draga, 5
Nisu ono dva mila i draga
Neg je ono care i carica.
Cara služi sluga Mijovile
A caricu divcjka Anica;
Anica se mlada nasmijala 10
Na careva slugu Mijovila.
Vidila je carica gospoja.
Udari je i kupon i vinon;
Kako je je lako udarila
Bilo jon je lice nagrdila, 15
Oba crna oka izvadila.
Gorko cvili divojka Anica,
I proklinje gospoje carice,
Al jon veli carica gospoja:
„Muč', ne cvili, Anice divojko, 20
„Daću tebi polak blaga moga,
„I daću ti spenzu nebrojenu,
„I daću ti svilu nekrojenu,
„I daću ti kulu sagrađenu,
„I daću ti bunar vode ladne, 25
„I daću ti slugu Mijovila".
Al jon veli divojka Anica:
„Ne budali, gospoje carice,
„Što će meni polu blaga tvoga,
„Kad ne vidin ko mi kupi blago! 30
„I što će mi spenza nebrojena,
„Kad ne vidin ko mi spenzu broji!
„I što će mi svila nekrojena,
„Kad ne vidin ko mi svilu kroji;
„I što će mi kula sagrađena, 35
„Kad ne vidin ko mi po njoj šeta!
„Što će meni banar vode ladne,
„Kad ne vidin ko mi vodu črpa!
„I što će mi sluga Mijovile,
„Kad ne vidin ko mi jubi lice!" 40
