Ресла јела посрид Сарајева
У висину до ведрога неба,
У ширину до сињега мора;
Под њон лада чак до Цариграда,
Под њом сиду два мила и драга, 5
Нису оно два мила и драга
Нег је оно царе и царица.
Цара служи слуга Мијовиле
А царицу дивцјка Аница;
Аница се млада насмијала 10
На царева слугу Мијовила.
Видила је царица госпоја.
Удари је и купон и винон;
Како је је лако ударила
Било јон је лице нагрдила, 15
Оба црна ока извадила.
Горко цвили дивојка Аница,
I проклиње госпоје царице,
Ал јон вели царица госпоја:
„Муч', не цвили, Анице дивојко, 20
„Даћу теби полак блага мога,
„И даћу ти спензу небројену,
„И даћу ти свилу некројену,
„И даћу ти кулу саграђену,
„И даћу ти бунар воде ладне, 25
„И даћу ти слугу Мијовила".
Ал јон вели дивојка Аница:
„Не будали, госпоје царице,
„Што ће мени полу блага твога,
„Кад не видин ко ми купи благо! 30
„И што ће ми спенза небројена,
„Кад не видин ко ми спензу броји!
„И што ће ми свила некројена,
„Кад не видин ко ми свилу кроји;
„И што ће ми кула саграђена, 35
„Кад не видин ко ми по њој шета!
„Што ће мени банар воде ладне,
„Кад не видин ко ми воду чрпа!
„И што ће ми слуга Мијовиле,
„Кад не видин ко ми јуби лице!" 40
