U srcu momu plač ti, vilo, postavi,
pokli me željna tač tva lipos ostavi;
ina mi misal nî negoli cvileći
istrajat moje dni sve trudno živeći.
Ere sam uhiljen jadovno zadosti, 5
pokli sam razdiljen s tvojomzi mladosti;
er ako tvu lipos u moj kril ne viđu,
meni je usilos ovi plač da sliđu.
Er živit ne more bez tebe tvoj sluga
jakino bez gore jelin plah od luga. 10
Reci mi česa rad na me se rasrdi,
ter službu moju sad ljubavi pogrdi;
očito li, znam ja, ne stvorih takuj zled
da svrćeš dalek tja od mene tvoj pogled.
Nu tko taj uzrok bi da mene priverna 15
u tebe oznobi, krunice biserna,
da bi on život vas za roba stal sužan,
cić koga svaki čas stoju ja pritužan.
Ko mene okrivi u tebe, mâ vilo,
jeda ga ognivi višnji Bog nemilo; 20
da bi mu sunačce ne sjalo svitlosti,
ko moje srdačce napuni žalosti.
A tko je pravedan, da bude stojati
kon drazijeh povazdan i ljubav imati.