U smrt istoga, gospođi Dijani Držić ženi njegovoj Писац: Динко Златарић
* * *
Prije zore kroz boles tužeć ja ucviljen,
da s nami toli jes ZLATARIĆ razdiljen,
vidjeh ga i sliših njegove riječi pak;
svjetlji mu zvizda svih iz lica sjaše zrak.
Reče mi; „Ne tuži, jer vječne radosti 5
ovi, znaj, duh druži po Božjoj milosti."
I čim ga htijah ja zagrlit, on u toj
prida mnom istraja, ne čekav od vit moj.
Ne bi toj prisnjenje ni koja taština,
neg pravo vidjenje i prava istina. 10
0 draga njegova ljubi, tijem ne cvijeli,
istina čin' ova da t' rados podijeli,
jer pokle pravedan on u svem vazda bi,
dostoja vječni dan uživat na nebi.
Ter slijepi, mogu rit, čim njega na svak čas 15
zovemo mi na svit, on u raj zove nas.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 152-153, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
