U smrt gospodina Andruška Nemanjića, gospodinu Niku Đuka Nalješkovića Писац: Динко Златарић
* * *
Zaspavši vječni san NEMANJIĆ dragi tvoj,
ti živeš nemiran u tuzi čemernoj.
Jeda li suzami, ne pristav ke roniš,
i taštim tužbami oživit njega mniš?
Da mrtvih može cvil opet nam oživit, 5
dosle bih povratil kogagod ja na svit;
veliko zač vrijeme ne pristah suze trt,
kad mene s drazijeme rastavi prijeka smrt.
Ali mi nijednu plač ne može dat pomoć;
i ti ćeš zaman tač plakat ga dan i noć. 10
Nu pokle vratiti nije ga moć, počini
tere mu živiti imenu daj čini.
Piši da pravi drum slidil je u svemu,
rec' nauk i razum ki biješe u njemu;
kaži da prijatele srčano ljubljaše, 15
i razlog da žele negove vladaše,
i tuđer ostale negove sve pobroj
kriposti i hvale kojih mal nije broj;
jer hvalam takima slovit će pod nebi,
čim Febov dub ima zelen lis na sebi.20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 156, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
