У смрт господина Андрушка Немањића, господину Нику Ђука Наљешковића Писац: Динко Златарић
Заспавши вјечни сан НЕМАЊИЋ драги твој,
ти живеш немиран у тузи чемерној.
Једа ли сузами, не пристав ке рониш,
и таштим тужбами оживит њега мниш?
Да мртвих може цвил опет нам оживит, 5
досле бих повратил когагод ја на свит;
велико зач вријеме не пристах сузе трт,
кад мене с дразијеме растави пријека смрт.
Али ми ниједну плач не може дат помоћ;
и ти ћеш заман тач плакат га дан и ноћ. 10
Ну покле вратити није га моћ, почини
тере му живити имену дај чини.
Пиши да прави друм слидил је у свему,
рец' наук и разум ки бијеше у њему;
кажи да пријателе срчано љубљаше, 15
и разлог да желе негове владаше,
и туђер остале негове све поброј
крипости и хвале којих мал није број;
јер хвалам такима словит ће под неби,
чим Фебов дуб има зелен лис на себи.20
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 156, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
