U drugoj čim strani prosvjetlja sad druge

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
U drugoj čim strani prosvjetlja sad druge
Писац: Динко Златарић





PJESAN XXIII.


   U drugoj čim strani prosvijetlja sad druge
drag pogled sunčani livade i luge,
   i stupaj raskošni kud gre, lis i cvitje
pokrijeplja, jak u dni vesele prolitje;
   ja grozni tvoreć cvil sva mjesta ophodim5
gdje kugod lijepe vil’ spomenu nahodim.
   I pravim u sebi: "Evo ma razbluda
njekada ovdi bi i prođe ovuda;
   ovdi se obrati i sjede u sjeni
i meni ne krati dat odvit žuđeni;10
   ovdi sve hitrija besjedeć ne prista;
ovdi se nasmija; vrh sebe ovdi sta."
   Tako ja govorim, pak se sam zabudem,
a rijeći nje zorim, uza nju i budem.
   Viđu ju prida mnom (misal me tač vara),15
gdi bitju mom tamnom svital dan otvara.
   Ovako nemoćnik prid sobom gledat mni
njegovoj žeđi lik, vodu ke prid njim ni.



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.178-179, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.