У другој чим страни просвјетља сад друге Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН XXIII.
У другој чим страни просвијетља сад друге
драг поглед сунчани ливаде и луге,
и ступај раскошни куд гре, лис и цвитје
покријепља, јак у дни веселе пролитје;
ја грозни творећ цвил сва мјеста опходим5
гдје кугод лијепе вил’ спомену находим.
I правим у себи: "Ево ма разблуда
њекада овди би и прође овуда;
овди се обрати и сједе у сјени
и мени не крати дат одвит жуђени;10
овди све хитрија бесједећ не приста;
овди се насмија; врх себе овди ста."
Тако ја говорим, пак се сам забудем,
а ријећи ње зорим, уза њу и будем.
Виђу ју прида мном (мисал ме тач вара),15
гди битју мом тамном свитал дан отвара.
Овако немоћник прид собом гледат мни
његовој жеђи лик, воду ке прид њим ни.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.178-179, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
