Tvrđa je vil moja tvrdoga mramora,
tvrđi sam vele ja od hridnijeh od gora.
Kaže ona tvrdinu i srce od stijene
čijem trati vrlinu mlađahna na mene.
A može svak rijeti da nijesam od puti
kad mogu živjeti, neg vrle od ljuti.
Slični smo meu nami ja i mâ diklica,
stanac sam ja kami, a ona litica.
Oba smo kamena, oba smo mramori,
gora ona ledena, ja gora ka gori.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 365 година.
