Tursko momče
(Iz Alture)
Hvalilo se tursko momče mlado,
Da ni grada u kom nije bilo,
Ni divojke, koje ni ljubilo,
Do li sele Kraljevića Marka.
Al i nju će mladi obljubiti 5
Al na silu, al na dobru volju.
Ak’ ne drugdi, za gorom na vodi.
Misli momče da ne čuje nitko,
Al ga čuje Kraljeviću Marko.
On je svomu šarcu tiho govoria: 10
„Ak’ mi brzo do dvorova dodješ,
Najist ću te bilice šenice,
Napit ću te vinca rumenoga.“
Kad su došli dvoru bijelomu,
Marko zove svoju lipu seju. 15
„Anđelija, lipa sele moja,
Ne hodi mi za goru po vodu,
Ne hodi mi ni rano ni kasno:
Hvalilo se tursko momče mlado,
Da ni grada u kom nije bilo, 20
Ni divojke, koje ni ljubilo,
Do li sele Kraljevića Marka.
Al i nju će mladu obljubiti
Al na silu, al na dobru volju,
Ak’ ne drugdi, za gorom na vodi." 25
Kad je ona riči razumila,
Još zorica nije zabilila,
Uzme vidro, pa ode po vodu.
Kad je bila blizu vode hladne,
Progovara mlada Anđelija: 30
„Pomoz’ Bože, mlađani junače!
Al si junak, koj varaš divojke,
Al si žedan, da ćeš vode piti,
Al si putnik, da ćeš počinuti?"
„Nisam žedan, da ću vode piti, 35
Već sam putnik, da ću počinuti?"
Kad je svoje vidro napunila,
Tad otide za goru zelenu.
Za njom ide tursko momče mlado.
Kad su bili pod jelvom zelenom, 40
Uzme momče za ruku divojku,
Da će njojzi obljubiti lice.
Al je mlada domišljata bila,
Izmakla je sablju iza pasa,
Momčetu je glavu odsikala. 45
Ta je glava visoko letila,
I ovako j’ ona besidila:
„Ovako se svakomu zgodilo,
Koji ljubi na silu divojke!"
Kad je mlada riči saslušala, 50
Svoje vidro brzo zaspasala.
Metne glavu na jelvu zelenu,
Nek ju vide mlade divojčice,
Kada budu na vodu hodile,
Pak otide svomu bilu dvoru. 55
Gledao ju Kraljeviću Marko,
Gledao ju, ter jej besedia:
„Sto si tako blida potamnila?
Valjda ti je (momče) obljubilo lice?"
Al govori mlada Anđelija: 60
„„Odi vidit na jelvu zelenu,
Pa ćeš vidit od momčeta glavu.
Odi vidit, da biš oslipia,
Neš li videt od momčeta glavu.
Stj. Žiža, br. 33. Zabilježio Andre Turak.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
