Турско момче

Извор: Викизворник


Турско момче

(Из Алтуре)

Хвалило се турско момче младо,
Да ни града у ком није било,
Ни дивојке, које ни љубило,
До ли селе Краљевића Марка.
Ал и њу ће млади обљубити 5
Ал на силу, ал на добру вољу.
Ак’ не другди, за гором на води.
Мисли момче да не чује нитко,
Ал га чује Краљевићу Марко.
Он је свому шарцу тихо говориа: 10
„Ак’ ми брзо до дворова додјеш,
Најист ћу те билице шенице,
Напит ћу те винца руменога.“
Кад су дошли двору бијелому,
Марко зове своју липу сеју. 15
„Анђелија, липа селе моја,
Не ходи ми за гору по воду,
Не ходи ми ни рано ни касно:
Хвалило се турско момче младо,
Да ни града у ком није било, 20
Ни дивојке, које ни љубило,
До ли селе Краљевића Марка.
Ал и њу ће младу обљубити
Ал на силу, ал на добру вољу,
Ак’ не другди, за гором на води." 25
Кад је она ричи разумила,
Још зорица није забилила,
Узме видро, па оде по воду.
Кад је била близу воде хладне,
Проговара млада Анђелија: 30
„Помоз’ Боже, млађани јуначе!
Ал си јунак, кој вараш дивојке,
Ал си жедан, да ћеш воде пити,
Ал си путник, да ћеш починути?"
„Нисам жедан, да ћу воде пити, 35
Већ сам путник, да ћу починути?"
Кад је своје видро напунила,
Тад отиде за гору зелену.
За њом иде турско момче младо.
Кад су били под јелвом зеленом, 40
Узме момче за руку дивојку,
Да ће њојзи обљубити лице.
Ал је млада домишљата била,
Измакла је сабљу иза паса,
Момчету је главу одсикала. 45
Та је глава високо летила,
I овако ј’ она бесидила:
„Овако се свакому згодило,
Који љуби на силу дивојке!"
Кад је млада ричи саслушала, 50
Своје видро брзо заспасала.
Метне главу на јелву зелену,
Нек ју виде младе дивојчице,
Када буду на воду ходиле,
Пак отиде свому билу двору. 55
Гледао ју Краљевићу Марко,
Гледао ју, тер јеј беседиа:
„Сто си тако блида потамнила?
Ваљда ти је (момче) обљубило лице?"
Ал говори млада Анђелија: 60
„„Оди видит на јелву зелену,
Па ћеш видит од момчета главу.
Оди видит, да биш ослипиа,
Неш ли видет од момчета главу.

Стј. Жижа, бр. 33. Забиљежио Андре Турак.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 43-44.