Tužba da zaludu dvori jednu vilu koja ne zna ljubav što je

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Tužba da zaludu dvori jednu vilu koja ne zna ljubav što je
Писац: Динко Златарић





PJESAN XXVIII.


TUŽBA DA ZALUDU DVORI JEDNU VILU KOJA NE ZNA LJUBAV ŠTO JE.


   Ti poznaš, Ljubavi, da život veće moj
ino nî neg pravi pakljeni nepokoj;
   toliku boljezan i nemir priljuti,
po svu noć i vas dan tužni mi duh ćuti.
   Ufanje umire, a želja svaki čas 5
većma se prostire i veću stječe vlas.
   Zač ili grih stvorim, ili što, zaslužu,
gorčije sve gorim i plačem i tužu
   Zaman je moljenje i uzdah i gork cvil,
i verno dvorenje prid mojom dragom vil'. 10
   Zaludu ja slavih u pjesnijeh nje ime,
i ljetne noći bdih i one od zime.
   Služba mi sva pođe u ništa mnozijeh lit,
još da me duh ođe nastoji, mnim vidit.
   A ja sve hlepim steć smrt ili ku milos, 15
ne moguć trpit već toliku zla silos.
   Nu skratit zlo moje lasna je stvar tebi,
tebi sve lasno je na zemlji i nebi.
   Uzmožno i što nî ti tvorit mož' svudi,
tebi su podložni bogovi i ljudi. 20
   Još zvirje i trava i dubje u gori
tvoju moć poznava, ljuveno ter gori.
   Ti srce od stijene, vazam luk, prostrili,
i prsi ledene užezi toj vili;
   neka se smiluje, ter druzijeh požali, 25
a tebe da štuje i tvoj sud pohvali.
   Toli neć, a ti me čas ne čin' živiti,
ter pismom takime grob će moj ličiti:
   „Ovomu rados bi s dušom se razlučit,
za veće na službi ljuvenoj ne mučit". 30



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.181-182, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.