Trnem ja predajuć i ne imam pokoja

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Trnem ja predajuć i ne imam pokoja
Писац: Динко Златарић





PJESAN XCVI

   Trnem ja predajuć i ne imam pokoja,
priglasja čekaj uć, što će rit gospoja.
   Uzdam se i bojim u mislijeh izmučen
gdi saznat još ne vim na što sam odlučen.
   Sad zgine ufanje, sad opet steče vlas, 5
i opet skončanje pride mu do mal čas.
   Skoro ću lje sve čut i vidit sto će bit,
ili mi jes krsnut, ili već ne živit.
   Dil togaj već čemu da se ja pripadam,
pokle se boljemu, neg mi je sad, nadam? 10
   Zač, ako nje je sud smrt mi dat, meni smrt
skratiće gorki trud i nemir hudi strt;
   ako li smilenje skaže mi ljuveno,
koli će živjenje moje bit blaženo!



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 221, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.