Трнем ја предајућ и не имам покоја

Трнем ја предајућ и не имам покоја
Писац: Динко Златарић

ПЈЕСАН XCVI

   Трнем ја предајућ и не имам покоја,
пригласја чекај ућ, што ће рит госпоја.
   Уздам се и бојим у мислијех измучен
гди сазнат још не вим на што сам одлучен.
   Сад згине уфање, сад опет стече влас, 5
и опет скончање приде му до мал час.
   Скоро ћу ље све чут и видит сто ће бит,
или ми јес крснут, или већ не живит.
   Дил тогај већ чему да се ја припадам,
покле се бољему, нег ми је сад, надам? 10
   Зач, ако ње је суд смрт ми дат, мени смрт
скратиће горки труд и немир худи стрт;
   ако ли смилење скаже ми љувено,
коли ће живјење моје бит блажено!

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 221, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.