Bilila se tri sveca bozićna;
jedan Petar a drugi Andrija,
a treći je sveti Telemija.
Otud ide Divica Marija,
sva odrta i sva je krvava. 5
Govori joj sveti Telemija:
„Otkud tako, Divice Marijo?"
„„Od Indije, mista, prokletoga,
gdi ne sluša mlađi starijega,
gdi brat brata na megdan sazivlje, 10
sestra sestru gdi kurbom nazivlje.
Poslat ću jim munje i gromove,
nek upale sela i gradove!""
Govori joj sveti Telemija:
„Ne čin’ toga, Divice Marijo, 15
već jim pošlji po nebu oblake,
iz oblaka tiha rosa pada,
neka njima sve blago urodi,
zanajviše papar i pšenica,
zbog njih će se oni počupati, 20
i u jidu nože povaditi."
Olinko Delorko, Narodne pjesme otoka Hvara : prema zapisima osmorice sabirača Matice hrvatske u devetnaestom stoljeću, Split : Čakavski sabor, 1976., str. 444.
