Билила се три свеца бозићна;
један Петар а други Андрија,
а трећи је свети Телемија.
Отуд иде Дивица Марија,
сва одрта и сва је крвава. 5
Говори јој свети Телемија:
„Откуд тако, Дивице Маријо?"
„„Од Индије, миста, проклетога,
гди не слуша млађи старијега,
гди брат брата на мегдан сазивље, 10
сестра сестру гди курбом називље.
Послат ћу јим муње и громове,
нек упале села и градове!""
Говори јој свети Телемија:
„Не чин’ тога, Дивице Маријо, 15
већ јим пошљи по небу облаке,
из облака тиха роса пада,
нека њима све благо уроди,
занајвише папар и пшеница,
због њих ће се они почупати, 20
и у јиду ноже повадити."
Референце
Извор
Олинко Делорко, Народне пјесме отока Хвара : према записима осморице сабирача Матице хрватске у деветнаестом стољећу, Сплит : Чакавски сабор, 1976., стр. 444.
