Od isioka trešnja udarila,
dva je grada redom oborila,
Dubrovnika malo ostavila,
opet se je u istok vratila,
sve do b’jela dvora Dizdareva. 5
U Dizdara niko doma nije,
neg njegovo dvoje d'jeii malo;
tanka Fajka od devet godina,
Mujo d’jete od tri godinice,
al je Mujo bolan od groznice, 10
svoja ga je sestra pohodila.
Ispod njih se crna zemlja trese,
više njih se tanka kula kreće.
Tanka Fajka bratu govorila:
»Bjež’mo, brate, iz kule bijele, 15
da nas kula ne bi pritisnula!«
Mujo sestri svojoj govorio:
»Tanka Fajko, moja sele draga,
uzmi mene tvoje u naruče
i nosi rne žute pod naranče!« 20
Tanka Fajka uzme brata svoga,
uzme njega svoje u naruče,^
pa ga stavi žute pod naranče,
a vrati se b’jelu dvoru svome,
da uzimlje šitkovo vereže, 25
č’jem će svoga pokrivati brata.
Kaid je došla na druge tavane,
od kule se miri rastiskali,
a tanahnu Fajku pritisnuli.
Kada Dizdar tankoj kuli dođe, 30
nađe svoju kulu oborenu,
pod narančon bolna sina svoga,
pita Muja đe je njemu Fajka,
Mujo svomu govorio babu:
»Tebi borje, babo dobro moje! 35
Pošla Fajka b’jelu dvoru našem,
da uzimlje šitkove vereže,
čijem će me pokrivati bolna!«
Kada Dizdar sina razumio,
tada pođe dvoru bijelome 40
i primeće drvlje i kamenje.
Sam’ od Fajke obilježje nađe;
neđe kosu, neđe b’jelu ruku.
