Од исиока трешња ударила,
два је града редом оборила,
Дубровника мало оставила,
опет се је у исток вратила,
све до б’јела двора Диздарева. 5
У Диздара нико дома није,
нег његово двоје д'јеии мало;
танка Фајка од девет година,
Мујо д’јете од три годинице,
ал је Мујо болан од грознице, 10
своја га је сестра походила.
Испод њих се црна земља тресе,
више њих се танка кула креће.
Танка Фајка брату говорила:
»Бјеж’мо, брате, из куле бијеле, 15
да нас кула не би притиснула!«
Мујо сестри својој говорио:
»Танка Фајко, моја селе драга,
узми мене твоје у наруче
и носи рне жуте под наранче!« 20
Танка Фајка узме брата свога,
узме њега своје у наруче,^
па га стави жуте под наранче,
а врати се б’јелу двору своме,
да узимље шитково вереже, 25
ч’јем ће свога покривати брата.
Каид је дошла на друге таване,
од куле се мири растискали,
а танахну Фајку притиснули.
Када Диздар танкој кули дође, 30
нађе своју кулу оборену,
под наранчон болна сина свога,
пита Муја ђе је њему Фајка,
Мујо свому говорио бабу:
»Теби борје, бабо добро моје! 35
Пошла Фајка б’јелу двору нашем,
да узимље шиткове вереже,
чијем ће ме покривати болна!«
Када Диздар сина разумио,
тада пође двору бијеломе 40
и примеће дрвље и камење.
Сам’ од Фајке обиљежје нађе;
неђе косу, неђе б’јелу руку.
