Toli drag i sladak i toli pun čudnih Писац: Динко Златарић
PJESAN CVX
Toli drag i sladak i toli pun čudnih
kriposti sjaše zrak iz oči razbludnih,
jer kojim prosjaše, dreselje u rados
obratit činjaše i čemer u slados.
Svud prid njom snižene sve misli ginjahu, 5
a mjesto hvaljene dostojno imahu.
Činjaše da svak svis na razum postavi,
i zgara, ošad bis, nebeskom ljubavi.
Činjaše zazora svaki duh izbavit
i putem razbora i pravde upravit. 10
Veselo prid njime i mirno sve biše,
livada sred zime cvijetjem se resiše.
Sad ih su prikrile tolike tamnosti,
da se već tej mile ne vidi svjetlosti.
Ne dopust' višnji zgar, da skonča tma ova 15
tač slavan njegov dar ki svitu darova.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 231-232, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
