Толи драг и сладак и толи пун чудних Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН ЦВX
Толи драг и сладак и толи пун чудних
крипости сјаше зрак из очи разблудних,
јер којим просјаше, дресеље у радос
обратит чињаше и чемер у сладос.
Свуд прид њом снижене све мисли гињаху, 5
а мјесто хваљене достојно имаху.
Чињаше да свак свис на разум постави,
и згара, ошад бис, небеском љубави.
Чињаше зазора сваки дух избавит
и путем разбора и правде управит. 10
Весело прид њиме и мирно све бише,
ливада сред зиме цвијетјем се ресише.
Сад их су прикриле толике тамности,
да се већ теј миле не види свјетлости.
Не допуст' вишњи згар, да сконча тма ова 15
тач славан његов дар ки свиту дарова.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 231-232, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
