Sinoć momče uza selo prođe,
u zelenom na konju golemom,
gledala ga s prozora djevojka.
»Što me gledaš, s prozora djevojko,
ti me gledaš da b’ ti išla za me, 5
ti bi ipošla al’ ja tebe ne ću,
dok ne vidim kakve imaš ruke,
da l’ znaš presti i iglicom vesti;
kupit ću ti jedno povjesamce,
napredi mi gaće i košulju, 10
što od toga tebi preostane,
to ti potkaj sebi na darove.«
Djevojka je još mudrija bila,
mudra bila, mudro govorila:
»O junače, vrlo si ti mudar, 15
ja sam čula da si kolundžija,
a ja imam jedan prsten zlatan,
sakuj meni tri para menđuša
i dva čunka i četiri cijevi,
što od toga tebi preostane, 20
tim ti potkuj svoga vrana konja.«
