Svu tugu priljutu od svita zabudem

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Svu tugu priljutu od svita zabudem
Pisac: Šiško Menčetić
326. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.




Svu tugu priljutu od svita zabudem,
   kada se na skutu gospođi ja zbudem,
jer s nikom radosti pričeka tuj mene
   u koj su sladosti od vične spomene.
Zgodih se u tuzi njeki dan velikoj, 5
   ka tuga da suzi učini obraz moj;
ma tom se vidih ja na krilu gospođe,
   od mene ona tja tužica sva pođe.
Vaze me uprašat: "Što cviliš, svilice?"
   a k meni prinašat svoj obraz i lice. 10
Ni to joj još ne bi zadosta što stvori,
   ter sama po sebi prsi bil' otvori.
Da gdi se nađoh tad od vel'je radosti?
   da bih li tadaj rad u svojoj mladosti?
Odsad se ja uvik ne haju od zledi, 15
   pokli nju za moj lik višnji Bog naredi.




Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 493 godine.