Svitlostju lipos prosinu, kad pride tanci vila,
ljuveno srce prominu od nje jadovna strila;
jer ona ka gre ohola, s nebes anđel serafin,
izrani mlados od kola jak ptic sokol peregrin.
Svu Kupida ima krjepos, luk i stril nje dva lica; 5
kada jo' pogledam ljepos, padne vid k zemlji nica.
Moja moć nije od akvile, ne smim jo' pozrit obraz,
s koga lete zlate strile u kih je ljuven poraz.
U slavnojzi, dim, Greciji nije njoj, mnju, prilike;
vazimlju glas Lukreciji nje ljeposti tolike. 10
Navlaš ke hvale serene, po sva mora plovući,
ponize ime Elene, vrhu svih tuj pojući.
Dil ke pristol naređena s Venerom pored stoji;
od ki čas je porođena anđelski dvor dostoji.
Ova pride lipos na svit, da ga uresi rajski; 15
ne kažem vam tko je taj cvit, zač ga držu otajski.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
