Sveti Petar u raj pođe,[1]
Za njim, za njim stari bašta.
Uzgovori stari bašta:
»Mogu Г, Petre, s tobom u raj?«
Uzgovori sveti Petar:
»Ne mož, bašta, sa mnom u raj.
Bivao si krivi sudac:
Pravoga si okrivio,
A krivoga opravdao.
Zato ne mož sa mnom u raj.«
Sveti Petar u raj pođe,
Za njim, za njim stara majka.
Uzgovori stara majka:
»Mogu 1', Petre, s tobom u raj?«
Uzgovori sveti Petar:
»Ne mož, majko, sa mnom u raj.
Bivala si krčmarica:
Pravom kupom kupovala,
A krivom si prodavala.
Zato ne mož sa mnom u raj.«
Sveti Petar u raj pođe,
Za njim, za njim mila sela.
Uzgovori mila sela:
»Mogu 1', Petre, s tobom u raj?«
Uzgovori sveti Petar:
»Možeš, selo, sa mnom u raj.
Bivala si ovćarica:
Gladnoga si nahranila,
Žednoga si napojila,
A gologa zaodila.
Zato možeš sa mnom u raj.«
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1933., XIX/1, str. 181-196, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Prvo kolo., pesma br. 15. str.188-189.
