Stajalo mi je to ravno drvce.[1]
Pod njim Marija stolom stajala,
Stolom stajala, svi na zbor zvala.
Svi joj anđeli na zbor dođoše,
Al joj ne dođe sveti Nikola. 5
Trže se munja po vedrom nebu,
Trže se munja i grom zagromi,
I grom zagromi, Nikola stiže.
Stad mu Marija tiho besidit:
»Nikol', Nikolo, sveti Nikolo! 10
Gdi si ti bio do sega doba,
Do sega doba, do moga zbora?«
Stad joj Nikola tiho besidit:
»Marijo, Marijo, sveta Marijo!
Gdi sam ja bio do sega doba, 15
Do sega doba, do tvoga zbora?
Tamo sam bio na Jordan vodu,
Na Jordan vodu, na rajska vrata.
Prave sam duše raju propušćo,
Krive sam duše nuz Jordan pušćo, 20
Nuz Jordan pušćo pod rajska vrata,
Pod rajska vrata u vični pako.«
↑Iza svakoga se stiha dodaje: »Zimi zeleno, liti cvateno.«
Извор
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1934., XXIX/2, str. 213-228, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Drugo kolo., str. 217.
