Stajala, stajala jela zelena,
Sve polje, sve polje ladom pokrila,
Maloga, maloga leju[1] ne mogla.
I tu je i tu je ružom zaraslo,
Pod ružu, pod ružu moma zaspala. 5
Spići je, spići je Boga molila:
»Daj, Bože, daj, Bože, bujega vitra,
Da duhne, da krene ružu rumenu,
Da padne, da padne momi na lice,
Da bude, da bude moma rumena 10
Ka ona, ka ona ruža rumena.«
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1934., XXIX/2, str. 213-228, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Drugo kolo., str. 223.
