Стајала, стајала јела зелена,
Све поље, све поље ладом покрила,
Малога, малога леју[1] не могла.
I ту је и ту је ружом зарасло,
Под ружу, под ружу мома заспала. 5
Спићи је, спићи је Бога молила:
»Дај, Боже, дај, Боже, бујега витра,
Да духне, да крене ружу румену,
Да падне, да падне моми на лице,
Да буде, да буде мома румена 10
Ка она, ка она ружа румена.«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 223.
