Sinoć svekar snašicu doveo,
jutros rano po vodu poslao,
nit snašice, nit ladne vodice.
Veli svekar: »Ajmo ju karati!«
Svekrvica: »Treba ju bičati!« 5
Zaovice: »U sv’jet protjerati!«
Djever stoji pa se za nju moli:
»Nemojte ju, roditelji moji,
daleko je zdenac i vodica,
nejaka je snašica Marica.« 10
Na to uđe snašica Marica:
»Svekrvice, dugo živa bila,
od zorice do b’jeloga dana,
zaovice, blizu se udale,
jedna Dravi, a druga k Moravi, 15
kad vam čako u pohode pošo,
ne dospio ni tamo ni vamo,
moj djeverak, moj zlatni prstenak,
tvoji dvori daleko od moji’
kano oči od b’jeloga lica!« 20
