Sliš'te moj pun jada uzdihaj i tužbu,
stvorenja sva, sada, skup'te se u družbu
ne кren' se lis, ni vlas, tih budi vjetra ćuh,
da čuje svak moj glas, pri' nego puštam duh;
najliše vi meni na žalos prite sad 5
svi, ki ste ljuveni ćutili plam i jad.
Nemila pokli tač da meni za službu
uzdihaj, boles, plač, tugu, vaj i tužbu,
žal'te me sve gore, sve ptice, svaka zvir,
sva dubja, sve more, sve ribe, svaki vir, 10
kad ova od gospoj mu dvorbu ne plaća,
nego li život moj na pospjeh prikraća.
Plač' sa mnom sunašce, i zoro svjetlušta,
er moje srdašce tužica ne pušta.
Žali me sva krepos nebeska zviezdami, 15
pokli čas nje liepos pokoja ne da mi;
i mjesec sa sviema nebesi sa mnom cvil',
kad moja molenja ne prima ovaj vil;
plači me trn drača, er veće u meni
od suza i plača prilike moje ni'. 20
Sdruž'te moj tužni vaj sve vode, sva vrila,
kad meni vil ovaj milos je sakrila.
Zovu još sve rike sa mnome jadati,
er vigju, u vike meni je plakati;
žali me prol'jetje i jesen i zima, 25
i l'jeto, kad pritje vajmeh si vazima;
žal'te me sva zel'ja, sve trave, svaki cvit,
pokli čas smil'jenja ne prijah na saj svit.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
