Slatko spavan pak mi se je snilo
cviće u arli da je procvatilo,
koje nisan nikada zalila,
Bože mili ko će ga uživat?
Stankovića prilipa kontrado, 5
po tebi šetat svakomu je drago.
Kad mi počnu govorit o tebi,
srce će mi za tobon povenit,
jer u tebi svi su mi jubezni.
Meju njiman Jakulića Mara 10
koja prva svoga draga zvala,
govorila: „Bože slava tebi"
jer moj Šimun doletit će meni,
da ga vidu moje oči crne.
Kad na nj mislin moje srce trne, 15
Gospe dobra, nek bude voja tvoja,
od ovih žeja da buden gospoja!
još bi njemu malo napisala,
ma ponoćna ura je udrila,
a desna me ruka zabolila, 20
da pozdravi svoju majku milu,
svoga oca i svu svoju famiju,
a dušmane nek drži pod nogama,
koji vazda govoru prot nama."
Kazivač: Tereza Marušić rođena Zrnčić iz Stankovića.
Cvito Fisković, Nekoliko narodnih pjesama 19. stoljeća iz Orebića, Čakavska rič : Polugodišnjak za proučavanje čakavske riječi, Vol. XXII No. 1, 1994., str. 10-11.
