Слатко спаван пак ми се је снило
цвиће у арли да је процватило,
које нисан никада залила,
Боже мили ко ће га уживат?
Станковића прилипа контрадо, 5
по теби шетат свакому је драго.
Кад ми почну говорит о теби,
срце ће ми за тобон повенит,
јер у теби сви су ми јубезни.
Меју њиман Јакулића Мара 10
која прва свога драга звала,
говорила: „Боже слава теби"
јер мој Шимун долетит ће мени,
да га виду моје очи црне.
Кад на њ мислин моје срце трне, 15
Госпе добра, нек буде воја твоја,
од ових жеја да буден госпоја!
још би њему мало написала,
ма поноћна ура је удрила,
а десна ме рука заболила, 20
да поздрави своју мајку милу,
свога оца и сву своју фамију,
а душмане нек држи под ногама,
који вазда говору прот нама."
Казивач: Тереза Марушић рођена Зрнчић из Станковића.
