Slatko me zadosti onaj vil pozire
prid kojom radosti svis moja umire,
za kojom me oči istrgah svaki čas,
jeda gdi iskoči sunčani nje obraz,
jeda se napojim nje rajske ljeposti 5
u srcu ku gojim od moje mladosti;
koja mi na saj svit ponavlja srdačce,
jak rosa ljetnji cvit a zimnji sunačce.
Er mene zamami i k sebi priveza,
jak čudan on kami ki gvozdje priteza; 10
još ako nosi toj srcem što kaže van,
čestit bi život moj i blažen vinu zvan.
