Slatki moj Izuse, smirno te ja molim,
daj mi plač i suze, zled moju da bolim,
koja vid zaslijepi od moga života,
a zatoj pokrijepi tvoja me dobrota.
Ter meni daj razum, ter meni dopust' moć,
ter meni ukaž' drum kako ću k tebi doć;
kako ću doć k tebi, prislavni moj Bože,
ar toj steć po sebi život moj ne može.
Zašto sam vas grješnik, zašto sam vas zloban,
za ku stvar zvat človik nijesam se podoban;
ter kako jur krivac, koji sam zal dosti,
teku ja na živac od vječne sladosti,
neka se napiju gdi se već ne žedni.
A zatoj vapiju bez izma sve me dni:
pomiluj, pomili, pomiluj, Bože moj,
pakljenoj ter sili u vlas me dat nemoj.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 497 godina.
