Sidi Marko za večerun s majkon,
Večeraju, sve se podsmihuje,
Al' mu je besidila majka:
"A, moj Marko, jedini u majke,
Ča se smiješ, drago dite moje? 5
Jal se smiješ svojoj večerici,
Ol se smiješ golemoj starosti?"
Al' je Marko besidija majci:
"Oj, starice, moja stara majko,
Ne smijen se svojoj večerici, 10
Nit' se smijen golemoj starosti.
Kad san, majko, u družini bijo,
S družinon rujno vino pijo,
Svak se hvali sestrun i brajnun,
A ja neman ni sele ni brajna." 15
Al' mu je besidila majka:
"A, moj Marko, jedini u majke,
Rodila san ti selu i brajna,
Brajne ti je mali priminija,
Sele ti je u povoju bila, 20
Kad su ti je zarobili Turci."
Kad je Marko razumija majku,
Al' je Marko majci besidija:
"Kuvaj, majko, tanke brašenice,
Neka iden tražiti sestrice." 25
Ali mu je besidila majka:
"A moj Marko, jedini u majke,
Bolje s jednun ranun i umriti,
Nego su dvi, drago dite moje -"
Jopet Marko besidija majci: 30
"Kuvaj majko tanke brašenice,
Neka iden tražiti sestrice."
Kuva majka tanke brašenice,
Ide Marko tražiti sestrice.
