Сиди Марко за вечерун с мајкон,
Вечерају, све се подсмихује,
Ал' му је бесидила мајка:
"А, мој Марко, једини у мајке,
Ча се смијеш, драго дите моје? 5
Јал се смијеш својој вечерици,
Ол се смијеш големој старости?"
Ал' је Марко бесидија мајци:
"Ој, старице, моја стара мајко,
Не смијен се својој вечерици, 10
Нит' се смијен големој старости.
Кад сан, мајко, у дружини бијо,
С дружинон рујно вино пијо,
Свак се хвали сеструн и брајнун,
А ја неман ни селе ни брајна." 15
Ал' му је бесидила мајка:
"А, мој Марко, једини у мајке,
Родила сан ти селу и брајна,
Брајне ти је мали приминија,
Селе ти је у повоју била, 20
Кад су ти је заробили Турци."
Кад је Марко разумија мајку,
Ал' је Марко мајци бесидија:
"Кувај, мајко, танке брашенице,
Нека иден тражити сестрице." 25
Али му је бесидила мајка:
"А мој Марко, једини у мајке,
Боље с једнун ранун и умрити,
Него су дви, драго дите моје -"
Јопет Марко бесидија мајци: 30
"Кувај мајко танке брашенице,
Нека иден тражити сестрице."
Кува мајка танке брашенице,
Иде Марко тражити сестрице.
