Senjanin Ive i Marija djevojka
Podigla se jedna četa mala
Od Udbine grada bijeloga,
Pri' četon je od Biča Alaga;
Hala četa: ijada Turaka,
Sve pod izbor golemi junaka; 5
Pada četa na Kaštila ravna,
Na večeru Rudeliću knezu.
Kad je večer za večeron bilo,
Služila je Marija divojka,
Pazio je od Biča Alaga, 10
Teško mu je srce izranila;
Rudeliću tijo besidijo:
„Tebi bora, Rudeliću knježe,
„Bili meni Mariju podao.
„A za moju virnu zarušnicu?" 15
Ponizno mu kneže odgovara:
„Faia tebi, od Biča Alaga,
„Jer je moje dita isproseno
„Jur imadu tri miseca dana,
„Za nikoga od Senja Ivana." 20
Al se skače Anđelija juba.
Lipa juba Rudelića kneza,
Ter je mužu tijo besidila:
„Tebi bora, Rudeliću kneže,
„Privarimo Senjanin Ivana, 25
„A Mariju za Alagu dajmo,
„Uvatimo Turke prijateje."
To Alagi vrlo drago biše,
Zafalije Anđeliji jubi,
Pa povadi devet prstenova, 30
Ter je meće na trpezu ravnu;
Uze zaruk Anđelija juba,
Malo roka jesu ostavili,
Malo roka jedan misec dana.
Otolen se četa podignula, 35
I Udbini natrag povratila.
Kad je sutra jutron osvanulo,
Gorko plače Marija divojka,
Gorko plače i suze prolije,
Svoju sriću kune i proklinje. 40
Eto ide fra Mikula Fratre,
Ter Mariji tijo besidijo:
„Šta je tebi, Marija divojko,
„Da ti plačeš i suze prollješ?"
Al mu Mare plačuć odgovara: 45
„Projdi me se, fra Mikula Fratre,
„Da ja plaćen od potribe mi je,
„Starac mi se babo pomamijo,
„A starica poturčila majka,
„Mene mladu za Turčina daju, 50
„Za nikoga od Bića Alaga,
„Malo roka jesu ostavili,
„Malo roka jedan miseo dana.
„Već te molin, fra Mikula Fratre,
„Da ti pišeš listak knjige bile, 55
„I šaješ je Senju bijelome,
„A na ruke Senjanin Ivana,
„Ne piši je s kin se knjige pišu,
„Neg li s mojon krvju od obraza".
Smutijo se fra Nikola Fratre, 60
Pa napisa listak knjige bile,
I šaje je Senju bijelomu,
A na ruke Senjanin Ivana,
Po svon slugi Pengaču Štipanu.
Zdravo Stipo do Senja je doša, 65
Knjigu daje Senjanin Ivanu;
Kad je Ive knjigu otvorijo
Vid' u knjigi šta mu Mare piše,
Da mu Turčin otea divojku,
Niki Turčin od Biča Alaga, 70
Malo roka da su ostavili,
Malo roka jedan misec dana,
Ma da dojde noći u ponoći
Da će mu se spušćat niz penžere,
Da je vodi Senju bijelome. 75
Sluša Mijo šta mu Ivan kaže,
Ter je bratu tijo besidijo:
„O Ivane, moj mili brajane,
„Da ti pojdeš u Kaštila ravna,
„I da dojdeš noći u ponoći, 80
„I odneseš Mariju divojku,
„Šta bi rekli mladi Kaštelani?
„Da mi jesmo ude strašivice!
„Već ti piši Mariji divojci,
„Da otpiše štakod bržje može; 85
„Koliko je u Turčina svata,
„Onoliko skupimo drugova;
„Dilićemo na mejdanu sriću,
„Dilićemo sriću i divojku."
Penga primi listak knjige bile 90
I odleti u Kaštila ravna;
Knjigu daje fia Mikuli Fratru.
Kad je Fratar knjigu razumijo
Marijon je šapor učinijo;
A kad ga je Mare razumila, 95
Koliko je svata prividila
Pedeset ji ona izbrojila,
Ter opeta knjigu zapečati,
I daje je Pengaču junaku.
On poleti Senju bijelome, 100
Knjigu dade Senjaninu Ivi.
Kad je večer za večeron bilo,
Postadoše braća govoriti
Kako no će na mejdanu biti;
Podigoše pedeset drugova, 105
Sve pod izbor krasni vitezova.
Danon spiju a noćon putuju
Ter Solinu četu iskrcaše,
Pa pojdoše u goru zelenu,
I junaci onda zasidoše. 110
Malo vrime postajalo, biše
Eto grede od Biča Alaga:
Š njin bijaše pedeset svatova;
Sve pod izbor mladi janjičara.
Na Bijaču postadoše Turci, 115
Za tri dana ni veće ni manje.
Ali ture od Biča Alaga
Tin Marijon u ložnicu pojde,
I spavali po svu dugu noćcu.
To se svati od Bijača digli, 120
Tere idu na Udbine grada,
Sobon vodu Mariju divojku.
Kad su Turci kod gorice došli
Pivajući i popivajući,
Govorio Pengović junače; 125
„Počekajte, mila braćo moja,
„Ovde jedna gora straovita,
„Di ajduci višeput zasidu,
„Ovdi jesu teške pustaije,
„Pustite me da iden obaći". 130
Kad je Pengač usrid gore doša
Puče puška iz gore zelene,
Pade mrtav žalosni junače!
Kad vidiše Turci krajišnici
Da je Pengač, ajme! poginuo 135
Uletiše u gora zelenu;
Podigli se Senjani junaci.
Ter udriše kakono vukovi,
I na svate i na monke mlade.
Krvava se bitka zametnula, 140
Trajala je do blizu podneva,
Al kada je po podnevu bilo,
Biže Turci di kod koji može,
Ubijeni, teško izranjeni;
Osta sama Marija divojka, 145
Nasrid puta kako kukavica.
Doleliše Senjanski junaci,
Ter Marija glason govorila:
„Draga dušo, Senjanin Ivane,
„Nu ti vadi noža iza pasa, 150
„Pa udari mene u srdarce,
„Jerbo san ti mlada objubjena."
Progovara Senjanine Mijo:
„Što će sada moj mili brajane?"
Odgovara Senjanin Ivane: 155
„Vodimo je Senju bijelome,
„Šta bi rekli onda Kaštelanci,
„Da su Turci poboji junaci."
I tada se četa uputila,
Sve do Senja grada bijeloga, 160
Pivajući i popivajući,
Na tržišću konja igrajući!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
