Сењанин Иве и Марија дјевојка

Извор: Викизворник

* * *


Сењанин Иве и Марија дјевојка

Подигла се једна чета мала
Од Удбине града бијелога,
При' четон је од Бича Алага;
Хала чета: ијада Турака,
Све под избор големи јунака; 5
Пада чета на Каштила равна,
На вечеру Руделићу кнезу.
Кад је вечер за вечерон било,
Служила је Марија дивојка,
Пазио је од Бича Алага, 10
Тешко му је срце изранила;
Руделићу тијо бесидијо:
„Теби бора, Руделићу књеже,
„Били мени Марију подао.
„А за моју вирну зарушницу?" 15
Понизно му кнеже одговара:
„Фаиа теби, од Бича Алага,
„Јер је моје дита испросено
„Јур имаду три мисеца дана,
„За никога од Сења Ивана." 20
Ал се скаче Анђелија јуба.
Липа јуба Руделића кнеза,
Тер је мужу тијо бесидила:
„Теби бора, Руделићу кнеже,
„Приваримо Сењанин Ивана, 25
„А Марију за Алагу дајмо,
„Уватимо Турке пријатеје."
То Алаги врло драго бише,
Зафалије Анђелији јуби,
Па повади девет прстенова, 30
Тер је меће на трпезу равну;
Узе зарук Анђелија јуба,
Мало рока јесу оставили,
Мало рока један мисец дана.
Отолен се чета подигнула, 35
I Удбини натраг повратила.
Кад је сутра јутрон освануло,
Горко плаче Марија дивојка,
Горко плаче и сузе пролије,
Своју срићу куне и проклиње. 40
Ето иде фра Микула Фратре,
Тер Марији тијо бесидијо:
„Шта је теби, Марија дивојко,
„Да ти плачеш и сузе пролљеш?"
Ал му Маре плачућ одговара: 45
„Пројди ме се, фра Микула Фратре,
„Да ја плаћен од потрибе ми је,
„Старац ми се бабо помамијо,
„А старица потурчила мајка,
„Мене младу за Турчина дају, 50
„За никога од Бића Алага,
„Мало рока јесу оставили,
„Мало рока један мисео дана.
„Већ те молин, фра Микула Фратре,
„Да ти пишеш листак књиге биле, 55
„И шајеш је Сењу бијеломе,
„А на руке Сењанин Ивана,
„Не пиши је с кин се књиге пишу,
„Нег ли с мојон крвју од образа".
Смутијо се фра Никола Фратре, 60
Па написа листак књиге биле,
I шаје је Сењу бијелому,
А на руке Сењанин Ивана,
По свон слуги Пенгачу Штипану.
Здраво Стипо до Сења је доша, 65
Књигу даје Сењанин Ивану;
Кад је Иве књигу отворијо
Вид' у књиги шта му Маре пише,
Да му Турчин отеа дивојку,
Ники Турчин од Бича Алага, 70
Мало рока да су оставили,
Мало рока један мисец дана,
Ма да дојде ноћи у поноћи
Да ће му се спушћат низ пенжере,
Да је води Сењу бијеломе. 75
Слуша Мијо шта му Иван каже,
Тер је брату тијо бесидијо:
„О Иване, мој мили брајане,
„Да ти појдеш у Каштила равна,
„И да дојдеш ноћи у поноћи, 80
„И однесеш Марију дивојку,
„Шта би рекли млади Каштелани?
„Да ми јесмо уде страшивице!
„Већ ти пиши Марији дивојци,
„Да отпише штакод бржје може; 85
„Колико је у Турчина свата,
„Онолико скупимо другова;
„Дилићемо на мејдану срићу,
„Дилићемо срићу и дивојку."
Пенга прими листак књиге биле 90
I одлети у Каштила равна;
Књигу даје фиа Микули Фратру.
Кад је Фратар књигу разумијо
Маријон је шапор учинијо;
А кад га је Маре разумила, 95
Колико је свата привидила
Педесет ји она избројила,
Тер опета књигу запечати,
I даје је Пенгачу јунаку.
Он полети Сењу бијеломе, 100
Књигу даде Сењанину Иви.
Кад је вечер за вечерон било,
Постадоше браћа говорити
Како но ће на мејдану бити;
Подигоше педесет другова, 105
Све под избор красни витезова.
Данон спију а ноћон путују
Тер Солину чету искрцаше,
Па појдоше у гору зелену,
I јунаци онда засидоше. 110
Мало вриме постајало, бише
Ето греде од Бича Алага:
Ш њин бијаше педесет сватова;
Све под избор млади јањичара.
На Бијачу постадоше Турци, 115
За три дана ни веће ни мање.
Али туре од Бича Алага
Тин Маријон у ложницу појде,
I спавали по сву дугу ноћцу.
То се свати од Бијача дигли, 120
Тере иду на Удбине града,
Собон воду Марију дивојку.
Кад су Турци код горице дошли
Пивајући и попивајући,
Говорио Пенговић јуначе; 125
„Почекајте, мила браћо моја,
„Овде једна гора страовита,
„Ди ајдуци вишепут засиду,
„Овди јесу тешке пустаије,
„Пустите ме да иден обаћи". 130
Кад је Пенгач усрид горе доша
Пуче пушка из горе зелене,
Паде мртав жалосни јуначе!
Кад видише Турци крајишници
Да је Пенгач, ајме! погинуо 135
Улетише у гора зелену;
Подигли се Сењани јунаци.
Тер удрише каконо вукови,
I на свате и на монке младе.
Крвава се битка заметнула, 140
Трајала је до близу поднева,
Ал када је по подневу било,
Биже Турци ди код који може,
Убијени, тешко израњени;
Оста сама Марија дивојка, 145
Насрид пута како кукавица.
Долелише Сењански јунаци,
Тер Марија гласон говорила:
„Драга душо, Сењанин Иване,
„Ну ти вади ножа иза паса, 150
„Па удари мене у срдарце,
„Јербо сан ти млада објубјена."
Проговара Сењанине Мијо:
„Што ће сада мој мили брајане?"
Одговара Сењанин Иване: 155
„Водимо је Сењу бијеломе,
„Шта би рекли онда Каштеланци,
„Да су Турци побоји јунаци."
I тада се чета упутила,
Све до Сења града бијелога, 160
Пивајући и попивајући,
На тржишћу коња играјући!

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

Марјанска вила, или Сбирка народних пјесама, скупљених у Спљету по Дујму Срећку Караману, У Спљету, Брзотиском Анте Заннони-а, 1885., стр. 240-245.