Sa[d] ću zacić ljubavi
provodit sve dni moje
u željah mene koje
kruto more.
Po vas ću dan od zore 5
jak slavic želno tužit,
pokli mi nije moć združit
rajski obraz tvoj.
Ovoj li bi narok moj,
po kom ja mnjah bit blažen, 10
ner ovako poražen
kako ginu?
Kad proz tvoj dvor [ja] minu,
gdi će moć me srdačce,
ne vidiv te, sunačce, 15
biti mirno?
Za služen'je me virno
zač mi se na dar poda
kakono bistra voda
liti cvitju. 20
Zatoj će prije prolitju
bit dikle suprotiva
i trudan, gdi počiva,
ne odahnut;
zatoj će prije posahnut 25
kon vode ruža drobna,
u vence ka podobna
ter se vije;
zatoj će prije zmije
bez jeda i čemera 30
i ribe van jezera
moć pribivat, -
negli ću ne prolivat
za tobom grozne suze
ka mene rajskom uze 35
tvom lipotom;
ter vazda [ja] i potom
nikomu ne zaviđah,
kad tvoju mlados viđah
u mom krilu. 40
Nitko ljuvenu strilu
toli mirno ne ćuti,
za ku mi pamet smuti
i sve tilo, -
kako ja kad tve bilo 45
željan ugledah lice,
i prsi od ružice
kad mi svrnu.
A sad mi srce strnu,
kad čudan taj glas primih, 50
pameti mojoj slidih
odkud ovoj,
da s kim sam vas život moj
provodil od mladosti
u velikoj radosti 55
i u vesel'ju,
da me sad u dresel'ju
ostavi, neka tužu,
ljuvenoj muci sužu?
Bud' toj takoj!60