S bolesti vil moja kôm bolim sad gine,
neg što sveđ gorim ja, a ona sveđ stine.
Od prsi studeni uzroče njoj nemoć,
a gore plameni me prsi dan i noć.
Nu nije pravo ovoj, gospođe gizdava,
da ja mrem, sluga tvoj, da ljepos gine tva.
Negoli savrući tve prsi ledene,
uzmi plam gorući, sledi plam u mene.
Tako, mâ ljubljena, zdrava ćeš bit uvijek:
za srca studena moj je oganj priki lijek.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 365 година.
