Reci mi, ljubavi, vidiš li ali ne,
ovi cvit gizdavi što tvori od mene?
Drži svu zapovíed i oblas na meni,
i hoće svud moj slid da slidi nje sjeni;
a sliku sunčanu i zviezde ljuvene 5
obraća na stranu, gdigod sam, od mene,
ni hoće, očima, da me kad pomili,
ni znam, što bit' ima, a za njom svegj cvili,
srteći u nesvies svegj k zemlji odzgara,
kroza č me iz nje tries neboga udara. 10
Ako je ki moj grieh, što ne znam, rad bih znat',
neka se na pospjeh daj mogu pokajat'.
Toj li je pak koja sumnja, ka mir smeta,
ili nje il' moja rad bih znat' opeta,
da vigju, s česa mrem, je li ki uzrok moj, 15
po svietu da ne grem tač smeten ovakoj.
Ljubavi, mjerila ti uzmi u ruku,
ter nu vigj nje dila i moju odluku,
i pravdu meu nami htjej pravo činiti,
neka se daj srami, tko bude kriv biti.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
