Bože mili, na sveinu ti hvala!
Zemlja se je s nebom pokarala.
Vedru nebu zemlja odgovara:
„Od Jurjeve do Miholje dana,
Da me tareš sušom privelikom, 5
I tareš me tučom svakojakom,
I tareš me s bolešćun velikom,
I tareš me s vitrim otrovanim,
Odneseš mi od polja plodove,
Ostanu mi polja nevesela, 10
I po poljin kršćani žalosni."
Vedro nebo zemlji odgovara:
„„Muč’, prokleta crna zemljo moja!
Ostavi se neba visokoga!
Jako mi se jesi zamirila: 15
Na tebi je svakojaka kletva,
Na tebi su kriva svjedočanstva,
Na tebi se i prisiže krivo,
Na tebi je svaka nepravica,
Sin ne štuje starca oca svoga, 20
Hćer ne štuje stare majke svoje,
A brat brata na mejdan pozivlje,
Sestra sestrom govoriti ne će,
Smrtno griše kumi i kumovi,
I ljubi se u krvlje rodbina, 25
I more se dičica bez krsta,
’Nogi ljudi prez zakonja staje,
Kum kuma na pravicu zove,
Dovede mu krivoga svidoka,
I optuži kuma pravičnoga. 30
Moli Boga crna zemljo moja,
Veliko je Božje milosrdje,
Da ne pada goruće kamenje,
Da ne tare po svitu stvorenje!u"“
Sad promisli, brate, što smo, 35
Jer vidimo, zemlja da smo,
Danas jesmo sutra nismo,
Do lita Bog zna’ di smo,
Kad budemo mi umriti,
Mi ne ćemo niš odniti, 40
Nego ruke na prsima,
Naša dila pred očima.
Kad u zemlji tilo leži,
Duša grobu dohadjaše,
Mrtvo tilo vapijaše: 45
„Ustan gori, mrtvo tilo,
Što tu ležiš v zemlji gnjilo,
Posla’ j meni kralj nebeski,
Koji nosi križ priteški,
Da se imaš gor ustati, 50
Da greš Bogu račun dati,
Što si s dušom zagrišilo,
Dok na svitu jesi bilo,
Mili Jezus budi hvaljen,
A s Marijom uvik amen! 55
