Iman misal poći do maloga sela,
Za sprosit divojku, ako ju je želja.
„Zdravo, prijatelji, od starine znani,
Ćete nas pušćati va te vaše strani;
Nemojte zamirit, ča ću besediti, 5
Otu vašu mladu ja bin rad imiti.“
Počela je majka ljuden govoriti:
„„Žalost je velika, nemože to biti.
Mi smo izgubili kuće gospodara,
Kući gospodara, divojki glavara.““ 10
Počela se j’ mlada mladiću smijati,
Počela ga j' mlada milin glason zvati:
,Ča si, mili, rekal miloj majki mojoj,
Da san rad kuntenta biti volji tvojoj?
Nemoj mi potli reć, da ti nis ugodna, 15
Da ti nis ugodna, srcu nepovoljna.'
Narodne pripovietke i pjesme iz hrvatskoga primorja, pribilježio in čakavštinom Fran Mikuličić, u Kraljevici, Slovi primorske tiskare, a troškom piščevim, 1876., str. 164.
