Иман мисал поћи до малога села,
За спросит дивојку, ако ју је жеља.
„Здраво, пријатељи, од старине знани,
Ћете нас пушћати ва те ваше страни;
Немојте замирит, ча ћу беседити, 5
Оту вашу младу ја бин рад имити.“
Почела је мајка људен говорити:
„„Жалост је велика, неможе то бити.
Ми смо изгубили куће господара,
Кући господара, дивојки главара.““ 10
Почела се ј’ млада младићу смијати,
Почела га ј' млада милин гласон звати:
,Ча си, мили, рекал милој мајки мојој,
Да сан рад кунтента бити вољи твојој?
Немој ми потли рећ, да ти нис угодна, 15
Да ти нис угодна, срцу неповољна.'
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 164.
