Prislavni moj bože, tvrd ti se more zvat'
taj, koji sam može ljubavi protiv stat'.
Jer mramor tko bi bil i tvrgji neg' kamen,
pozrjevši ovuj vil, da ne gre u plamen,
lice ke rumeno i ures izbrani 5
zanie me svršeno i srce prem rani.
I hitri nje pogled učini, mlados ma
da kopni kako led i da mir ne ima.
Gizdavi ke ures pogledom na mene
postavi mučni vez od želje ljuvene. 10
Ničije me ne tegnu, i ištom nje liepos
k sebi me pritegnu sa svu moć i krepos.
Ja neznam, ki kami gvozdje tač priteza,
kako ova, kosami ka život moj sveza.
Ne vidim čovika na svietu nemila, 15
da ne bi nje dika životom zanila;
jer u njoj pribiva sva krepos ljuvena,
a ljubav dobiva sva, ka su stvorena.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
