Pripovis jes njeka, da pastir jednome Писац: Динко Рањина
126. pesma Pjesni razlike
Pripovis jes njeka, da pastir jednome
Pripovis jes njeka, da pastir jednome
divjega človjeka dovede domome,
i u to er vrime oda svud sniježaše,
pristupit kti š njime, gdi oganj goraše,
ki sunce svijetlo sgar on da je jur mniše,
er ognja prije nigdar vidio ne biše,
a oganj, gdi je zima, i sunce na sviti
velmi su očima prem mila viditi.
U oganj tuj, gdi sjaše, ne mneć se oprlit,
skočiti ktijaše, za moć ga zagrlit,
ter jošte ljubiti; nu pastir taj znani
tuj satvar stvoriti veleć mu zabrani:
izvrni tvoj stupaj ter k ognju ne hrli,
inako oganj taj svu ti put isprli,
ter ćeš znat, da oko što lijepo gdi sudi,
sve paka žestoko toj srcu naudi,
i da ga gledati pomaga zdaleče,
nu u nj hoteć ticati na blizu zlo peče
priči riči ovej svud uče, gdi hode,
pribludne mlace tej, ki bludeć dni vode,
ljepota ženskih zrak koliko gledati
mio je, toli pak zao je prem kušati.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
