Prilipa Jovana
Hvalil se je Mikuliću kneže,
Hvalil se je va careve dvore,
Da on ima devet milih sinov.
Devet sinov, kako devet bori,
Devet kćeric, kako devet jelvic. 5
Pa ga pita care gospodare,
Da mu dade najboljega sina.
Cvili, plače Mikuliću kneže:
„Što ću sada jadan učiniti?"
To mu grede najstarija hćerce: 10
„„Ce cviluješ, do moj mili čajko?""
„Ne morem ti, hćerce, povidati."
To mu grede ta druga hćerica:
„„Ce cviluješ, do moj mili čajko?""
„Ne morem ti, hćerce povidati." 15
To mu grede najmlaja hćerica:
„„Ce cviluješ, do moj mil čajko?““
„Pravo ću ti, hćarce, povidati:
Hvalil sam se va carovih dvori,
Da ja imam devet milih sinov, 20
Devet sinov, kako devet bori,
Devet hćeric, kako devet jelvic.
Pa me j’ pita care gospodare,
Da mu dadem najboljega sina.
Što ću sada jadan učiniti?" 25
„„Ne cvil’ zato, do moj mili čajko,
Ner mi skovaj steke na izboke,
Da mi ne bi zlazile jabuke.
Ner mi skovaj svitlu ćordu moju,
Da zajašen na mojega konja, 30
Da ja trčim put ravnoga polja.““
Na funestri[1] care gospodare.
On zaziva milu majku svoju:
„Hod mi simo, mila majko moja,
Pokle god sen za kralja odašal, 35
Još nis vidil ovake delije,
Kako danas u kraljevstvu momu:
Tanka boka, visokoga skoka,
Po obličju pari, da j’ divojka.
Kako ću je, majko, raspoznati?" 40
„„Pojte skupa, orisi[2] trgajte!
’Ko j’ delija - osred od oriha,
’Ko j’ divojka - krajen će je trgat.""
Još ni junak do oriha došal,
Del'ja je osred od oriha. 45
„Kako ću ju, majko, raspoznati?"
„„Pojte skupa Dunaj priplivati!
’Ko j’ delija - osred od Dunaja,
’Ko j’ divojka - krajen će ga plivat.""
Još ni junak do Dunaja došal, 50
Delija je osred od Dunaja.
„Kako ću ju, majko, raspoznati?"
„„Pojte skupa nojcu noćevati!
’Ko j’ delija - osred od postelje,
’Ko j’ divojka - uz kraj će se dati.““ 55
Još ni junak do postelje došal,
Delija je osred od postelje.
Ovako je njemu govorila:
„„Ako prostreš ruku priko ćorde,
Odsić ću ti ruku do ramena."" 60
Pa se šeće staroj majki svojoj.
„Pravo ću ti majko povidati:
Još ni junak do postelje došal,
Delija je osred od postelje.
Ovako je njemu govorila: 65
Ako prostrem ruku priko ćorde,
Odsić će mi ruku do ramena.
Ja ć’je majko doma postaviti."
Kada se je puta odmaknula,
Ona viče s garla visokoga: 70
„Nije ovo delija neznana,
Neg je ovo prilipa Jovana."
Stj. Žiža br. 214. od Jelene Benković iz Suska.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
