Прибијела ружице, тако ти радости

Извор: Викизворник
Прибијела ружице, тако ти радости
Писац: Шишко Менчетић
138. песма првог дела Рањинина зборника.


Прибијела ружице, тако ти радости




Прибијела ружице, тако ти радости,
   однеси тужице од моје младости!
   Тако ти љубави, госпође од госпој,
   кадгоди избави жалости живот мој;
кадгоди изами из туге свис моју, 5
   нека се не смами: зач се тој све боју.
   Али чин' смрт прика да ми да скончан'је,
   али ми дај лика тве личце сончан'је;
тер допуст' у твој крил њеки дан мене прит,
   нека ме љувен стрил не чини желно мрит, 10
   нека дни не трају у горке љубезни
   које ме скончају јакино бољезни;
које ме све знобе јакино слана цвит
   и мени смрт кобе прî него хоће свит,
   тер, свитло суначце, желећи твој образ, 15
   жељно ме срдачце топи се како мраз.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.