Прибијела ружице, тако ти радости

Прибијела ружице, тако ти радости
Писац: Шишко Менчетић

138. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Прибијела ружице, тако ти радости,
   однеси тужице од моје младости!
   Тако ти љубави, госпође од госпој,
   кадгоди избави жалости живот мој;
кадгоди изами из туге свис моју, 5
   нека се не смами: зач се тој све боју.
   Али чин' смрт прика да ми да скончан'је,
   али ми дај лика тве личце сончан'је;
тер допуст' у твој крил њеки дан мене прит,
   нека ме љувен стрил не чини желно мрит, 10
   нека дни не трају у горке љубезни
   које ме скончају јакино бољезни;
које ме све знобе јакино слана цвит
   и мени смрт кобе прî него хоће свит,
   тер, свитло суначце, желећи твој образ, 15
   жељно ме срдачце топи се како мраз.

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.