Прибијела ружице, тако ти радости,
однеси тужице од моје младости!
Тако ти љубави, госпође од госпој,
кадгоди избави жалости живот мој;
кадгоди изами из туге свис моју, 5
нека се не смами: зач се тој све боју.
Али чин' смрт прика да ми да скончан'је,
али ми дај лика тве личце сончан'је;
тер допуст' у твој крил њеки дан мене прит,
нека ме љувен стрил не чини желно мрит, 10
нека дни не трају у горке љубезни
које ме скончају јакино бољезни;
које ме све знобе јакино слана цвит
и мени смрт кобе прî него хоће свит,
тер, свитло суначце, желећи твој образ, 15
жељно ме срдачце топи се како мраз.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.